Sarene perle na dar...

Ovaj tekst bih zapocela jednom interesantnom anegdotom. Sedela sam sa svoje dvoje dobrih prijatelja koje znam od detinjstva, drug se dopisivao sa devojkom koja studira na Farmaceutskom fakultetu. Listao je poruke sa smeskom na licu i izgovorio 

-Ona farmaceutkinja a ja - armirac! - na sta smo se ja i drugarica slatko ismejale. Daljim razgovorom dosle smo do zakljucka da kad bismo pobrojale svoje bivse momke i momke nekih nasih drugarica imale bismo sirok izbor raznih zanatskih majstora od automehanicara, preko limara pa sve do frigomehanicara. Istu ovu anegdotu ispricala sam kolegama na fakultetu bez imalo stida zato sto sam ocekivala da kod ljudi koji imaju visok stepen obrazovanja i inteligencije bar izbor zanimanja ne predstavlja ogranicenje i razlog za osudu. Koleginica me je vrlo iznenadila kada je rekla - Ja to ne bih mogla! Ja imam vise standarde . Precutala sam, ali nisam ostala ravnodusna.

Zasto? Zar o ljudima treba suditi na osnovu diplome i strucne spreme?

Ako vec pricamo o poslu i specijalizaciji, sve te zanatlije mnogo vise znaju od nje koja je samo  uspesan student drzavnog fakulteta bez ikakvog iskustva.

Do ove teme su me doveli jos neki interesantni dogadjaji. Izasla sam sa dvojicom momaka. Naravno ne u isto vreme. :) Obojica su sjajni i uspesni. Visoko obrazovani sa sirokim znanjem i interesovanjima, ali ... uvek postoji ono ali zar ne... Obojici fali sloboda, ona iskra i zar i ludost onog koji u zivotu nije slepo pratio pravila, vec slusao sebe. Sloboda provokacije, igre, spremnosti da pecnes, prozoves i suprostavis se, da kazes sta mislis bez obzira na posledice. Fali im ona blaga sirovost stava bez obzira na posledice. Privukli me jesu, ali samo kao sjajni sagovornici ... i dobar materijal za udaju. :) 

Bukvalno receno, nije bilo strasti, ni za lek. Ja sam bila glavni zabavljac, veselo majmunce, a oni se nekako nisu ni culi. Nisu ni pokusali da se izbore za glas i utisak.

Dok me je recimo pre 15 dana potpuno fascinirao decko koji je apsolutna suprotnost meni i svim mojim stavovima, desnicar, ubedjen u podredjenost zene, u to da su Srbi u stvari Spartanci, ubedjen da sme ozeniti samo neznu i podredjenu mladu gospodjicu, 33-godisnji student privatnog fakulteta.

Ok, i to je preterivanje i susta krajnost, i sa vecinom stavova se ne slazem, ali opet on je spreman i na raspravu i na razgovor i da ih odlucno brani iako ih vecinom ne postuje...ali to je neka druga prica o licemerstvu.

Ja sam htela ovde ipak da pricam o strasti, borbenosti i sirini koju treba zadrzati bez obzira na stepen obrazovanja. To jedno parce papira nece poraviti vas auto, ugraditi vam klimu, otpusiti cevi, sasiti novu garderobu. Smatram da ljude ne treba ocenjivati na osnovu diplome ili zanimanja vec prvo popricati sa njima i sagledati sve njihove mane i vrline a onda se u odnosu na njih postaviti prijateljski, indiferentno ili neprijateljski.

U svakom slucaju, nakon ove izjave moja draga koleginica je izgubila mene ne samo kao potencijalnog prijatelja vec i mene kao kolegu i moguci kontakt za neke dalje napredovanje i pomoc u daljem napredovanju.

Do sledece price... :)

Normal 0 false false false EN-GB X-NONE X-NONE

Prvo o cemu zelim da pisem je jedno pitanje o kome razvijam teoriju vec neko vreme i to ne samo ja vec je sve to nekako preraslo u kolektivnu nedoumicu celog zenskog drustva sa kojim se druzim.

Pitanje je : zasto momci vise ne prilaze lepim i finim devojkama ?

zasto nema vise one neke pristojnosti i galantnosti?

zasto svi sve zele sada ili odmah?

zasto vise nema onih malih, slatkih igrica recima vec je sve konkretno, direktno i  golo?

zar igranje vise nije interesantno nikome?

ili se sve ovo nekom igrom sudbine desava samo meni?

...

Licno smatram da su za ovakav danasnji odnos momaka prema devojkama, koji se donekle poistovecuje sa odnosom gladnog coveka prema frizideru, u velikoj meri krive i same devojke. Prvenstveno zbog toga sto smo se podelile u manje vise dva tabora, na one koje odmah i lako pristaju na sve i na one koje pristaju na sve samo sa dovoljno teskim osobama,a kada kazem teskim, ne mislim na njihovu kilazu vec na tezinu i debljinu novcanika. I tu je sada nastao jaz u kome se gube normalne devojke koje zahtevaju trud, paznju, iskrenost i vreme.

Milion puta mi se desilo da izadjem sa drugaricama i da momci prilaze najneprivlacnijoj od nas, dok su ostale dosta lepse, zanemarene. Da li su to u stvari ruzne devojke spustile kriterijum i pristaju na sve,a muski rod je to shvatio i obilno to koristi? Da li su ti kriterijumi toliko pali da se sada od svih ocekuje sve sad i odmah ili ces u suprotnom ostati sam i obdbacen?

Ili su se mozda lepe devojke toliko osilile da nas se cak i plase?

U svakom slucaju, vec neko vreme mi niko nije prisao a da nije bio debeo i / ili pijan. Valjda su takvi svesni da nemaju sta da izgube, pa prilaze svima redom. Ili ja izlazim na pogresna mesta.

U svakom slucaju, sta onda nama, normalnim devojkama, koje nemamo decka sa kojim se zabavljamo 100 godina, preostaje...ili da se pridruzimo jednom od dva tabora ili da stojimo sa strane posmatramo i cekamo, sta to – pitanje je.

Do sledece price .... pozdrav od cica mace :)